Nekada je bio mesto gde su se održavali oficirski balovi, da bi u SFRJ postao sinonim za dobar zalogaj na najboljoj gradskoj lokaciji. Danas je ovo poslednja autentična kafana najpoznatije beogradske ulice, koja nudi jela srpske nacionalne kuhinje.

Kafana “Kolarac” nekada je bila smeštena na početku Makedonske ulice na Trgu Republike (tada Pozorišnom trgu), u kompleksu zgrada koje su pripadale čuvenom zadužbinaru Iliji Milosavljeviću, rodom iz Kolara.

„Kolarac“ je otvoren 1870. i važio je za elitno mesto - okupljao je političare, oficire i državne činovnike, ovde su organizovani balovi, ali i kovane zavere. Pretpostavlja se da je zavera baš u ovoj kafani prethodila Majskom prevratu, odnosno ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage.

Poznat po dobrom provodu, bio je i deo predratnog Bermudskog trougla, koji su zajedno sa njim činili i „Dardanele“ na mestu današnjeg Narodnog muzeja i „Pozorišna kafana“ prekoputa. Prvobitni „Kolarac“ stradao je na samom početku Drugog svetskog rata – srušen je u prvom nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. Novi restoran u Knez Mihailovoj otvoren je 1950. godine, u zgradi koju je sazidao poznati beogradski trgovac Veljko Savić. Objekat, koji je pod zaštitom države, i do danas je zadržao autentičan izgled karakterističan za arhitekturu i urbanizam Beograda sedamdesetih godina XIX veka.

U srcu trgovačke zone, „Kolarac“ je brzo postao kultno mesto okupljanja akademika, glumaca, muzičara, trgovaca kao i poslovnih ljudi iz čitave Jugoslavije. Iz tog vremena datira i izjava: „Ko nije bio u Kolarcu - nije bio u Beogradu“. Vele oni koji se sećaju, da je onomad otvaran još u šest ujutru, kada su zaposleni iz Beteksa, Srbijateksa, Tranšpeda i drugih preduzeća dolazili na doručak. I to ne makar kakav, jer se već posle prve jutarnje kafe služila restovana džigerica, škembići, papci u saftu... Ono po čemu je bio karakterističan u vreme SFRJ, jeste da tada nije bilo muzike, već su gosti dolazili zbog uživanja u hrani. A uz hranu, zašto da se krije – i u čašici. Vinjak se načinjao ujutru na šanku, a u toku dana konobari su znali da prodaju i više od desetak litara.

Za stolovima u Knezu sedela su i neka od najvećih glumačkih imena – Pavle Vuisić, Gidra Bojanić, Ljubiša Samardžić, Petar Kralj... Poznata je i beogradska tradicija da se posle koncerta u Kolarčevom narodnom univerzitetu obavezno dolazi u ovu kafanu. Već decenijama ga posećuju i studenti okolnih fakulteta, a ta praksa i danas ne prestaje.

Kolarac je ostao veran ćiriličnom natpisu, što ga (verovali ili ne) čini svojevrsnom egzotikom u Knez Mihailovoj ulici. Restoran je zanimljiv i po tome što ima dve bašte, jednu u dvorištu i jednu na samoj „štrafti“.